Преконошка пећина је прва пећина у Краљевини Србији у којој су вршена званична археолошка истраживања, и доказано присуство палеолитског човека. На постојање најстаријих насеља на подручју Сврљишке котлине указују бројни налази. Поред богате фауне плеистоцених сисара – пећинског медведа, козорога, пећинског лава, пећинске хијене и пећинске лисице, пронађено је и мање сечиво од окресаног камена које је указивало на потенцијално коришћење ове пећине током палеолитског периода. Каснијим истраживањима, откривене су још две алатке од окресаног камена карактеристичне за средњи палеолит. На основу делова посуда које припадају старчевачкој и винчанској култури  потврђен је континуитет насељавања ове пећине.

У непосредној близини Преконошке пећине (око 2 километра удаљности ваздушном линијом) на територији Сићева налази Мала Баланица, трећи по старости археолошки локалитет у Европи. У њој је пронађена вилица пећинског човека (стара око 500 хиљада година) и тиме потврђено присуство хоминида. Намеће се закључак да је цео овај крај са свим пећинама природно предиспонираним за становање, био насељен у палеолиту.