Сврљишки крај представља праву ботаничку башту на отвореном, обилујући самородним лековитим травама и ретким биљним врстама. Захваљујући специфичном географском положају, отворености према североистоку и заклоњености високим венцима Старе планине, на овом простору су очуване чак и неке биљне заједнице предглацијалне флоре.

Богатство лековитог биља и шумских плодова

На ливадама, пашњацима и шумским обронцима општине Сврљиг расте изузетно велики број лековитих биљака. Међу најзначајнијима се издвајају:

• Мајчина душица, хајдучка трава, лопур, каћун и чебрица.
• Пелин, жалфија (у народу позната као калавер), драгоцвет, лаванда и кантарион.
• Бела рада, линцура, матичњак, трава ива и црвена чуваркућа.
• Ретке врсте попут српске хајдучице, жуте и сребрнaсте хајдучице, румелијског кантариона и ртањског чаја.

Поред зељастих биљака, за овај крај је карактеристично и велико пространство шумских јагода, као и шумских жбунастих врста са бобичастим плодовима где доминирају глог, дрењине, трњине и шипурак. Ову богату флору савршено допуњују стабла белог слеза, багрема и липе.

Ендемске врсте и истраживања Јосифа Панчића

На територији општине јављају се и неке ендемске врсте везане не само за овај део Балкана, већ и за Европу уопште. Једна од најзначајнијих биљних врста Сврљишких планина је рудински пелин. Он се јавља у ливадско-пашњачким фитоценозама и на камењарима степског карактера, пењући се све до највиших врхова планине, нарочито на присојним странама где је осунчаност највећа.

Истражујући биљни свет овог краја, чувени научник Јосиф Панчић у свом капиталном делу „Флора књажевине Србије“ наводи да најкарактеристичнија биљна врста, српска вијошница (Parietaria serbica), расте управо у клисури Сврљишког Тимока.

Клисура Сврљишког Тимока – Трезор реликтне флоре

Клисура Сврљишког Тимока представља друго највеће станиште лековитог биља на територији општине. На њеним обронцима и каменитим врховима обилују представници терцијарне и реликтне флоре. У научним радовима је забележено да у овој клисури расте чак 689 врста биљака, од којих су 16 балкански ендемити.

Чак 11 врста са овог простора представљају природне реткости у флори Србије:

• Златни љиљан (Lilium martagon)
• Гороцвет (Adonis vernalis)
• Планинска саса (Pulsatilla montana) и апенинска саса (Anemone apennina)
• Мушки божур (Paeonia mascula) и косовски божур (Paeonia peregrina)
• Црвени каћун (Orchis purpurea) и мали каћун (Orchis simia)
• Ниски бадем (Prunus tenella)
• Мађарски вепровац (Doronicum hungaricum)
• Смичак (Himantoglossum hircinum)

Светски квалитет сврљишких гљива

Поред лековитог биља, подручје општине Сврљиг је нашироко познато по многобројним врстама јестивих гљива. Најзначајније и најквалитетније врсте су вргањ и лисичарка.

Ове печурке са сврљишких планина имају знатно израженија ароматична својства од истих врста које расту на просторима западне Европе и Јужне Америке, због чега су изузетно цењене и веома тражене на европском тржишту.

Занимљивост: У време бивше Југославије, Сврљиг је био један од највећих центара за откуп лековитог биља. Из овог краја се на тржиште пласирало лековито биље у импозантној вредности између 13 и 14 милиона тадашњих динара!