Праву природну реткост у Републици Србији представљају еворсиони лонци које је током векова у стенама издубила река Белица, лева притока Сврљишког Тимока. Овај геоморфолошки феномен настаје еворсионим (вртложним) кретањем воде, која уз помоћ речног материјала клеше камена корита и ствара фасцинантне природне базене.

На току ове планинске реке издвајају се три импресивна низа ових лонаца који представљају праве бисере Нишевачке клисуре: Котлови, Мечидолски лонци и Плужински лонци.

Котлови подно старог града Сврљига

Најпознатији и најдужи низ чини 16 еворсионих лонаца познатих једноставно као „Котлови“. Налазе се у систему Нишевачке клисуре, на око 7 километара од данашњег административног центра општине Сврљиг, смештени тачно подно одсека древног средњовековног града Сврљига.

У време врелих летњих месеци, њихова хладна, кристално чиста и пијаћа вода прави је лек за душу и тело. Котлови су данас један од највећих туристичких мотива за посету овом крају, а захваљујући својој неприступачности и изолованости, кањон је задржао апсолутну чистоћу и нетакнуту лепоту.

Мечидолски и Плужински лонци

Поред главних Котлова, узводно током реке Белице кроз њен живописни кањон, природа је извајала још два низа мањих, али подједнако фасцинантних еворсионих лонаца:

Мечидолски лонци

Скривени дубље у речном кориту, Мечидолски лонци представљају прави изазов за авантуристе. Окружени су густом вегетацијом и стрмим стенама, што им даје мистичан изглед. Вода у њима је изузетно бистра, а преливање из једног лонца у други ствара мале, хучне водопаде.

Плужински лонци

Овај низ природних базена одликује се специфичним облицима које је вода урезала у кречњак. Плужински лонци су нешто мањих димензија, али су савршен пример моћи природе и водене ерозије. Њихов обилазак захтева спретност, али нуди нестварне призоре за љубитеље фотографије и дивље природе.