Нишевачка клисура

На само 6 километара од Сврљига, са богатим културно-историјским наслеђем и специфичним рељефом, налази се једна од најлепших клисура у источној Србији — Нишевачка клисура. Са дужином од 1,5 километара, она представља саставни део 15 километара дуге Сврљишке клисуре, која својим укљештеним меандрима и лепотом парира најлепшим пределима наше земље.

Геолошке одлике и праисторијски трагови

Клисура је урезана у калцијум-карбонатске стене мезозојске старости, а у неогену је представљала језероузину. Карактеришу је слојеви зоогених калцијум-карбоната који су изузетно богати фосилним остацима из неогеног периода.

Због својих перфектних природних предиспозиција, ова клисура је одувек била насељена. У њој су пронађени трагови трачке цивилизације из неолитског периода, тачније племена Тимахи. Ово племе је насељавало ове просторе у давној прошлости, а по њима је и сама река Тимок добила свој назив.

Богато културно-историјско наслеђе

Римски период и одбрана града Timacum Maius

За време Римљана, на вертикалним литицама клисуре подигнут је први кастел (утврђење). Његова примарна улога била је контрола једног од најважнијих римских путева тог доба, који је водио од ушћа Дрима у Јадранско море (Lissus) до Арчара (Ratiaria) — важне римске речне луке на Дунаву (у данашњој Бугарској).

Такође, утврда је служила и за заштиту римског града Timacum Maius, који је био смештен уз саму Нишевачку клисуру, између данашњих насеља Нишевац и Сврљиг.

Средњи век: Центар писмености и духовности

У средњовековном периоду, простор Нишевачке клисуре постаје културни и религијски центар целог региона, познат по писмености и духовности. Сама тврђава, као и цивилно насеље смештено са северне стране тврђаве (код данашњег села Варош), тада добијају име Сврљиг.

Турска владавина и тајна „Сврљишке бање“

За време владавине Турака, цело подручје око града Сврљига било је познато под именом Сврљишка бања због својих извора термоминералних вода. Нажалост, ови извори су највероватније трајно нестали услед великих земљотреса који су погодили овај крај током XVIII века.

Изградња пруге и мостови Милутина Миланковића

На почетку XX века започета је изградња пруге која данас повезује регионални центар источне Србије – Ниш са пристаништем у Прахову на Дунаву. Историјат развоја ове пруге текао је у две фазе:

1907. година – Започета изградња пруге уског колосека, која је пуштена у рад 1915. године.
15. август 1922. године – Свечано је пуштена у рад пруга широког колосека.

Испративши овај историјски догађај, ондашња штампа је због невероватне лепоте и предела кроз које пролази, читаву Сврљишку клисуру назвала „нашом Швајцарском“.

Железничка статистика и архитектура

Ова деоница пруге представља право грађевинско чудо тог времена:

Дужина пруге од Сврљига до Зајечара износи 66 km.
У самој Сврљишкој клисури изграђено је чак 36 тунела и преко 30 мостова.
Бетонско-лучне конструкције на железничким мостовима пројектовао је наш познати научник Милутин Миланковић.