На око 40 километара од Ниша, смештена у нетакнутој природи северне стране планине Калафат, налази се Попшичка пећина. Позиционирана у самом подножју кречњачког одсека Јездин врх (на 606 метара надморске висине), ова пећина представља прави бисер спелеологије и биологије у околини Сврљига.
Пећински систем и богатство накита
Укупна дужина испитаних канала Попшичке пећине износи 620 метара. Овај пећински систем је специфичан по томе што поседује два главна улаза, као и две додатне поткапине у непосредној близини. Унутрашњост пећине, а нарочито њене простране дворане, обилују веома лепим и разноврсним пећинским накитом који хиљадама година краси ове подземне просторе.
Историја истраживања
Због свог научног значаја и лепоте, Попшичка пећина је веома рано привукла пажњу највећих имена наше и светске науке. Њену унутрашњост су детаљно истраживали:
- Јован Цвијић (1889. године)
- Јован Жујовић (1893. године)
- Европска међународна спелеолошка експедиција (1923. године)
Станиште слепих мишева и заштита државе
Поред величанственог пећинског украса, Попшичка пећина је најпрепознатљивија по својим летећим становницима – слепим мишевима, чинећи овај локалитет изузетно важним биолошким стаништем.
Познати истраживач Бранислав Грубач објавио је 1998. године значајан научни рад у коме је констатовао да у овој пећини живе чак четири различите врсте слепих мишева. Током истраживања су пронађени и фосилни остаци пете врсте – оштроухог слепог миша.
Због свог богатог биодиверзитета, очуваног екосистема и геолошких карактеристика, Попшичка пећина је стављена под заштиту државе као спелеолошки споменик природе III категорије.