На само око пет километара од Сврљига, у атару живописног села Преконога, смештена је Преконошка пећина — колевка српске спелеологије и један од најзначајнијих природних споменика источне Србије. Ова пећина не представља само геоморфолошки феномен, већ и непроцењиво археолошко и палеонтолошко налазиште.
Прва туристичка пећина у Србији
Историјски значај Преконошке пећине је огроман. То је прва пећина у Србији која је била уређена за туристичке посете, још крајем XIX века (1888. године). Њену некадашњу раскошну лепоту и значај проучавао је и лично наш најчувенији географ и научник Јован Цвијић, као и Јосиф Панчић и Феликс Хофман. У то златно доба, пећина је била понос српског туризма, са уређеним стазама које су омогућавале посетиоцима да уживају у невероватном пећинском накиту.
Дом пећинског медведа и праисторијског човека
Оно што ову пећину издваја од осталих јесте њено огромно палеонтолошко богатство. Преконошка пећина је прави трезор леденог доба. У њеним дубоким дворанама пронађени су бројни фосилни остаци праисторијских животиња, међу којима доминирају:
- Пећински медвед (Ursus spelaeus)
- Пећински лав и пећинска хијена
- Остаци праисторијског јелена, коња и лисице
Поред животињских фосила, у пећини су пронађени и трагови који недвосмислено указују на то да је она била станиште праисторијског човека, укључујући оружје и оруђе из периода палеолита.
Преконошка пећина данас
Нажалост, судбина Преконошке пећине током XX века била је сурова. Услед небриге, слободног приступа и вандализма, велики део њеног величанственог пећинског накита (сталактита и сталагмита) је уништен или однесен. Иако је данас визуелно деградирана у погледу украса, њени масивни сводови, дуги мрачни канали и простране дворане и даље сведоче о некадашњој монументалности, задржавајући статус локалитета од изузетног научног значаја.