Самар пећина

Скривена у нетакнутој природи североисточног огранка планине Калафат, у атару села Копајкошара, налази се Пећина Самар. Ова тунелска пећина лежи у сливу Топоничке реке, испитана је у дужини од око 3 километра и представља једну од најлепших и најзначајнијих пећина у источној Србији.

Пећински систем и геолошке одлике

Пећина Самар је проходна од понора Самара па све до врела Копајкошарске реке. Овај систем има огроман спелеолошки значај и обилује мноштвом подземних вирова и каскада. Иако су класични сталактити и сталагмити мање заступљени, пећина је изузетно богата саливима и прелепим травертинским кадицама.

Поред геолошких, пећина се истиче и биолошким особеностима. Разноврсност животињског света, укључујући колоније слепих мишева и специфичне пећинске инсекте, пружа велике могућности за научна истраживања.

Прераст Самар и водопад Рипаљка

Оно што овај локалитет чини заиста јединственим су природни феномени на самом улазу и излазу из пећине:

  • Прераст Самар: На самом улазу понорнице у пећински канал налази се величанствени природни камени мост (прераст), висине 15 метара и ширине 25 метара.
  • Водопад Рипаљка: На другом крају пећине, понорница излази на површину правећи прелеп водопад висине око 5 метара.

Милутинова пећина и Гинисов рекорд

У народу и међу авантуристима, ова пећина је позната и као Милутинова пећина. Назив је добила по Милутину Вељковићу, познатом српском спелеологу који је урадио нешто невероватно — под земљом је провео пуна 464 дана (од 24. јуна 1969. до 29. септембра 1970. године).

Овим подвигом, Вељковић је оборио светски рекорд боравка под земљом и уписао се у Гинисову књигу рекорда. Станиште у коме је боравио налази се на око 900 метара од улаза у пећину. Сва своја научна истраживања и искуства током овог периода детаљно је описао у култној књизи „Под каменим небом“.

Палеонтолошка открића и заштита државе

Пећина Самар је права ризница праисторије. У њој су пронађени изузетно значајни палеонтолошки остаци, међу којима се посебно издвајају:

  • Највећа пронађена лобања пећинског медведа.
  • Кости пећинског лава и кабалоидног коња.

Због своје непроцењиве вредности, од 24. децембра 2018. године, „Пећински систем Самар“ стављен је под строгу заштиту државе као Споменик природе I категорије. У његовој непосредној близини налази се и пећински систем Језава, који ужива статус Споменика природе II категорије.

Опште информације

Тип локалитета:

Речна (тунелска) пећина са понорницом.

Статус:

Споменик природе I категорије.

Дужина пећине:

Истражена у дужини од око 3 km.

Природни феномени:

Прераст Самар (камени мост 15x25 метара) и водопад Рипаљка (висине 5m).

Историјски подвиг:

Место где је Милутин Вељковић провео 464 дана и оборио светски рекорд.

Палеонтологија:

Проналазиште највеће лобање пећинског медведа.

Улазница:

Бесплатно (природни локалитет).

Безбедност и опрема:

Обилазак самог улаза (прераста) и водопада је доступан свима. За улазак дубље у пећинске канале неопходна је комплетна спелеолошка опрема (кацига, осветљење, непромочива обућа/одећа) и стручни водич, због активне подземне реке и вирова.

Локација и долазак

Општина:

Сврљиг.

Место:

Село Копајкошара (околина планине Калафат).

Како стићи аутомобилом:

Вози се асфалтним путем до села Копајкошара. Пут води директно до уређеног дела испред самог улаза у пећину, где се налази информативна табла.

Приступ пећини:

Лако доступан. Од центра села или паркинга води кратка пешачка стаза директно до импозантног каменог моста (прераста) где понорница улази у земљу.

Околни локалитети:

На истом потезу можете обићи и пећински систем Језава (Споменик природе II категорије).

СВРЉИГ У ОБЈЕКТИВУ

Фото Галерија

Доживите Сврљиг пре него што спакујете кофере.